Znam da je i za nas i za Dositeja Obradovića bilo značajnije da iz manastira izađe, nego da u njega uđe, ali mi nije jasno zašto nigde u manastiru Hopovo, gde se zamonašio daleke 1758., ne postoji neki natpis, bilo kakvo obeležje - da je tu boravio tri godine?!
Manastir, koji se nalazi na Frušoj gori, blizu Iriga, predstavlja jedan od 16 manastira, koji pripadaju Eparhiji sremskoj Srpske pravoslavne crkve, juče, na Praznik rada, vrveo je od posetilaca, ali ne znam koliko od njih se tamo našlo onako, usput, a koliko od njih je bilo u mislima sa velikim učiteljem, koji je život posvetio samoobrazovanju i obrazovanju drugih. Knjige, knjige, braćo moja, a ne zvona i praporce, govorio je naš veliki prosvetitelj.
Dan je bio sunčan i lep i mnogi su išetali da ga sa svojim najmilijima provedu u prirodi, da po neprolaznom srpskom običaju raspale roštilj, pa čak i u blizini svetih mesta, koja su i onako vekovima bila ugrožavana, što od strane neprijatelja, što od vremenskih i ostalih neprilika.
Ako na manastiru Hopovo ne postoji oznaka da je u njemu mladi Dimitrije, usled čitanja žitija i ostalih njemu tada bliskih knjiga, postao kaluđer Dositej, u manastiru Krušedol smo uspeli lako da pronađemo spomen ploču kralja Milana, i nešto teže da rastumačimo natpis da je tu sahranjen i Arsenije III Čarnojević, zaslužan za Seobu Srba u 17.veku.
Sremski Karlovci su nas dočekali sa izložbom posvećenom Romanovima i poslednjem ruskom caru, koja je nedavno otvorena u Patrijaršijskom dvoru, i koja nam je omogućila, ne samo da sagledamo unutrašnjost ove velelepne građevine, i to besplatno, već i da pogledamo neke od fotografija ruske carske porodice, koju je 1918. u smrt odvela boljševička vlast.
Videli smo i prvu srpsku gimnaziju osnovanu 1791., ali, nažalost, u nju nismo mogli da uđemo, jer je bio neradan dan.
Prvi maj smo iskoristili radno da pripremimo put za one đake željne znanja i volje da idu putevima Dositeja i drugih velikih učitelja.
Нема коментара:
Постави коментар