U redu je ako te boli, ako patiš, ako si u krizi.
Ne ustaje ti se jedan dan iz kreveta. Navlačiš roletne da bi noć što duže trajala, da bi zaborav nastao, da bi ostavio sve probleme za sobom. Jedan dan bez škole - ništa strašno. Jedan dan odsustva sa posla - neće posao crći bez tebe. Ali gledaj to ovako: jedan dan bez smeha, jedan dan bez toga da gledaš izlazak i zalazak sunca, da se ne čuješ sa dragim ljudima. Nisu svetska čuda piramide ili neko drugo kamenje. Svetska čuda su za tebe tvoje suze koje treba da pretvoriš u bisere i iz njih nešto naučiš, problemi koje treba da rešiš, a ne da ih stavljaš pod tepiih, pitanja na koja iznova i iznova treba da tražiš odgovore sve dok ne nađeš pravo rešenje za sebe.
U redu je ako se plašiš. Strah je za ljude. Pomaže ti da se kloniš nevolja. Pumpa ti srce kad treba da potrčiš i potražiš zaklon. Ali može i da parališe ili se pretvori u paniku. Kažu da nestaje ako ga izneseš na videlo, da se tama pretvori u svetlost kada se iznese na svetlo dana. Kada te vir povuče na dno reke ne treba da se batrgaš (lako reći, teško učiniti, ali vredi pokušati), jer će te vrtlog, ako mu se prepustiš, u jednom momentu, izbaciti na površinu.
U redu je biti sam, ali ne i usamljen. U redu je reći "ne", "ne mogu", "ne želim", nego raditi ono što ti se ne da, biti negde ili sa nekim sa kojim ti nije po volji. Ne treba pristajati na nešto zato što to tako treba, što je to u modi ili što većina vaših prijatelja to radi. U redu je odbiti marihuanu, jer te to neće učiniti prihvatljivijim u društvu ili više kul. Nije u redu uzeti heroin da bi bio s nekim.
U redu je biti ono što jesi: mršav, debeo, s mišićima ili bez njih. Ako ti ne prihvatiš sebe onakav kakav si, neće ni drugi.
U redu je pustiti nekoga da ode: prijatelja, ljubav svog života, majku, dete. Treba na to gledati ovako: Hvala im što su bili tu. Njihova misija je završena. Iz nekog razloga više ne možemo biti zajedno. Naše srce i duša biće nam zahvalni ako ih pustimo da odu.
Sve je u redu ako prihvatimo da je život more po kojem plovimo i po buri i u miru. Ponekad nas talasi nose, ponekad prevrnu, a ponekad nasuču na neku nepoznatu obalu. I to je u redu.
Sve je u redu ako život prihvatimo onakav kakav je, ako sebe prihvatimo kakvi jesmo. U redu je i ako nije u redu, i ako ništa ne možemo da prihvatimo, ako tvrdoglavo ostajemo pri tome da ništa nije u redu, jer sve smo to mi.
Sve je u redu.
Uzmi jedan dan samo za sebe. Izvedi sebe u grad, bioskop, na večeru...Budi dobar prema sebi. Izdvoj svake nedelje 500 dinara i budi umetnik: kupi bojice, blok, glinu...Idi u prirodu: vozi bicikl, šetaj, trči...gledaj, upijaj, uživaj. Idi na izložbe, predavanja, koncerte, u pozorište (ima i besplatnih). Uradi nešto za sebe.
Uzmi jedan dan i ne radi ništa. Pusti da život radi umesto tebe. Imaj poverenja.
Nazovi prijatelje, pitaj ih kako su, šta rade. Nije važno što se skoro niste čuli, niti videli. Bolje ikad, nego nikad. Poseti stare ili bolesne rođake. Obraduj baku, tetku, deku. Vratiće se višestruko. Osećaćeš se bolje.
Ako i ne uradiš ovo, opet je dobro, jer to je tvoj izbor. To je tvoj izbor. To je tvoj život.
Ne ustaje ti se jedan dan iz kreveta. Navlačiš roletne da bi noć što duže trajala, da bi zaborav nastao, da bi ostavio sve probleme za sobom. Jedan dan bez škole - ništa strašno. Jedan dan odsustva sa posla - neće posao crći bez tebe. Ali gledaj to ovako: jedan dan bez smeha, jedan dan bez toga da gledaš izlazak i zalazak sunca, da se ne čuješ sa dragim ljudima. Nisu svetska čuda piramide ili neko drugo kamenje. Svetska čuda su za tebe tvoje suze koje treba da pretvoriš u bisere i iz njih nešto naučiš, problemi koje treba da rešiš, a ne da ih stavljaš pod tepiih, pitanja na koja iznova i iznova treba da tražiš odgovore sve dok ne nađeš pravo rešenje za sebe.
U redu je ako se plašiš. Strah je za ljude. Pomaže ti da se kloniš nevolja. Pumpa ti srce kad treba da potrčiš i potražiš zaklon. Ali može i da parališe ili se pretvori u paniku. Kažu da nestaje ako ga izneseš na videlo, da se tama pretvori u svetlost kada se iznese na svetlo dana. Kada te vir povuče na dno reke ne treba da se batrgaš (lako reći, teško učiniti, ali vredi pokušati), jer će te vrtlog, ako mu se prepustiš, u jednom momentu, izbaciti na površinu.
U redu je biti sam, ali ne i usamljen. U redu je reći "ne", "ne mogu", "ne želim", nego raditi ono što ti se ne da, biti negde ili sa nekim sa kojim ti nije po volji. Ne treba pristajati na nešto zato što to tako treba, što je to u modi ili što većina vaših prijatelja to radi. U redu je odbiti marihuanu, jer te to neće učiniti prihvatljivijim u društvu ili više kul. Nije u redu uzeti heroin da bi bio s nekim.
U redu je biti ono što jesi: mršav, debeo, s mišićima ili bez njih. Ako ti ne prihvatiš sebe onakav kakav si, neće ni drugi.
U redu je pustiti nekoga da ode: prijatelja, ljubav svog života, majku, dete. Treba na to gledati ovako: Hvala im što su bili tu. Njihova misija je završena. Iz nekog razloga više ne možemo biti zajedno. Naše srce i duša biće nam zahvalni ako ih pustimo da odu.
Sve je u redu ako prihvatimo da je život more po kojem plovimo i po buri i u miru. Ponekad nas talasi nose, ponekad prevrnu, a ponekad nasuču na neku nepoznatu obalu. I to je u redu.
Sve je u redu ako život prihvatimo onakav kakav je, ako sebe prihvatimo kakvi jesmo. U redu je i ako nije u redu, i ako ništa ne možemo da prihvatimo, ako tvrdoglavo ostajemo pri tome da ništa nije u redu, jer sve smo to mi.
Sve je u redu.
Uzmi jedan dan samo za sebe. Izvedi sebe u grad, bioskop, na večeru...Budi dobar prema sebi. Izdvoj svake nedelje 500 dinara i budi umetnik: kupi bojice, blok, glinu...Idi u prirodu: vozi bicikl, šetaj, trči...gledaj, upijaj, uživaj. Idi na izložbe, predavanja, koncerte, u pozorište (ima i besplatnih). Uradi nešto za sebe.
Uzmi jedan dan i ne radi ništa. Pusti da život radi umesto tebe. Imaj poverenja.
Nazovi prijatelje, pitaj ih kako su, šta rade. Nije važno što se skoro niste čuli, niti videli. Bolje ikad, nego nikad. Poseti stare ili bolesne rođake. Obraduj baku, tetku, deku. Vratiće se višestruko. Osećaćeš se bolje.
Ako i ne uradiš ovo, opet je dobro, jer to je tvoj izbor. To je tvoj izbor. To je tvoj život.
P.S. Dok čekam u redu za novu dozvolu, govorim sebi: To je u redu. I jeste, napisala sam post, a da li ću dočekati dozvolu ove godine, videćemo.
Нема коментара:
Постави коментар