U istu vodu se ne gazi

Da li samo mi žene vodimo ovakve razgovore ili su oni opšta mesta bez obzira na pol?

Kaže meni jedna prijateljica: Dobar ti je onaj prethodni post o telu (ja sve više rastem, kao da već nisam dovoljno narasla). 
Nastavlja: Slatka moja, meni je ormar prepun malih stvari, koje čuvam, jer mislim da ću ponovo biti kao nekada (počinjem da splašnjavam - meni je ormar prepun nekada velikih stvari koje su mi sada potaman, da ne kažem nešto drugo). 
Druga dodaje: A i onaj o udaji je odličan (opet  moje malo "ja" prerasta u veliko "ja"), samo ja nikako da shvatim da sam sada sama, da se ono "mi" pretvorilo u "ja" koje ne ume da funkcioniše bez "nas". 

I jednoj i drugoj bih da kažem da se u istu vodu dvaput ne gazi (ne znam da li kažem, ili su to samo moji mali kotači u glavi).

Možda grešim. Možda je u pravu Jelena Tinska kad kaže da je posle rođenja dve kćeri i posle onih vežbi, imala uži struk nego kad je bila devojka (a možda je to bila samo reklama za kasetu sa vežbama koju sam kupila). Možda je Elizabet Tejlor bila srećna kada se drugi put udala za Ričarda Bartona; možda je on zaista bio ljubav njenog života, ali,  nije li se ona udavala 8 puta?

Ne bih da sudim niti presuđujem, samo se pitam, između ostalog, vode li muškarci ovakve razgovore koji se tiču oscilacije u kilogramima (ili se oni, što reče jedan: nit' se šijem, nit' se param, drže istog), o garderobi (ili dohvate prvo što im padne šaka), o emotivnim vezama (ili i to ima veze sa onim što im dođe pod ruku)? 

Nema pravila, ni u "muškom", ni u "ženskom" svetu, što reče u jednom komentaru Марина Мајска;  svako je kovač svoje priče, ali je istina jedna: U istu se vodu više ne "mere":)