Rad na sebi

Da li je rad na sebi prioritet? 

Ono kad začeprkaš, pa počupaš korov, pa pustiš dobre misli da se plode...

                                                          (fotografija Rajne Krulj)

Zamisli samo polja maka...one male tačke koje bi mogle na plodnom tlu i uz dobre uslove da proklijaju.

Zamisli da iz svakog tog zrnca iznikne jedna stabljika - celo makovo polje od jedne glavice.bv

Zamisli samo koliko se ogroman broj mogućnosti skriva u samo jednoj mrvici pozitivne misli, jednom jedinom malom koraku u radu na sebi.

                                                        (fotografija Rajne Krulj)

Ali (kad kažeš ili napišeš ali, onda to kao da negira sve prethodno), nije dobro da taj rad na sebi bude pod presijom, pošto-poto, ili zato što su se stekli neki novi uslovi, što je to sada u trendu, etc., jer onda to jednostavno nije više to (iako nekad i tada ima malih pomaka).

U stvarnosti to razmnožavanje ne ide tako glatko. Ne da svako seme, svaka misao - plod. Mnogobrojne semenke propadnu ne pretvorivši se u biljku (ili ne padnu na dobru podlogu ili budu zagušena drugim biljkama - drugim mislima). 

Zato treba tamaniti korov, ubijati loše misli, dozvoljavajući dobrim vibracijama da se razmnožavaju.

Ali, to nećemo postići samo prostim ponavljanjem afirmacija, pukim blebetanjem pozitivnih misli poput onih: Zdrav sam, ispunjen harmonijom i srećom...

To bi onda izgledalo kao da pokušavamo da plovimo  morima ispunjenih ribom toliko gusto da ne možemo da načinimo niti jedan zamah rukom ili veslom. Naš svet bi bio jedva prozračan od mnoštva misli koje besomučno ponavljamo. 

Te misli treba da razumemo i da ih zaista živimo, polako...da ih gustiramo natenane, a ne da ih nalepimo na sebe kao etikete koje pokazujemo drugima, kao ordenje sa kojima se šepurimo.