Muškarci-preletači ( nastavak posta Ono za "ono"i Ono o "onome")

Znaš ono o komšiji Peri, nastavlja moj prijatelj, koji je svima ispričao kako njegova žena... 
Znam, znam, prekidam ga i dovršavam, kako njegova žena ima polnu bolest...
Da, ali ne znaš dalje, uporan je, on je nju još sa vrata saletao pitanjima: Gde si bila? S kim si bila? Što si se toliko dugo zadržala? Zašto si se ranije vratila sa posla? A znaš zašto? 
Zato što je napad najbolja odbrana, odgovaram kao iz topa.

Pametnice moja, laska mi, ali da čuješ dalje: On je nju varao kad god bi mu se ukazala prilika i s kim god, samo da je žensko i da nosi suknju...I nemoj sad da mi tu nešto prevrćeš očima...On svojoj ženi nije dao da mrdne, a ni vremena ni mogućnosti da ga bilo šta pita...

Zamišljam sebe kako mi muž stoji nad glavom dok ispisujem đačke knjižice - da nešto "ne zgrešim" ili mi pravi "sačekušu" posle Nastavničkog veća dok ja razmišljam da li je trebalo ili ne popraviti Marku ocenu iz vladanja...Ili ga ne bih ni primetila, onako smorena i udubljena u kontanje, ili bi me prepao iskočivši iz žbunja, dok mi kroz glavu kolaju  misli poput onih: je li to neki ostrašćeni roditelj koji namerava da mi promeni lični opis ili je teroristički napad na delu.

Ej, ali nisam ti ispričao o Jovici, prekida me dok razmišljam o veću, žbunju i terorizmu, taj dotični je imao, normalno, ženu i decu (šta je sad tu normalno kad ti nemaš ni ženu ni decu, mislim, ali ne kažem, je l to znači da ti nisi normalan, nastavljam da mozgam i slušam, jer mi žene smo sposobne za obavlajnje više stvari u isto vreme, bez obzira na godine, to nam je prinudna reakcija:), i pored žene, i ljubavnicu, neumoran je moj sagovornik, onu, kojoj je iznajmio salon za masažu, da, i opremio ga, to se podrazumeva...E, da, kad muškarac malo zgreši, on mora i ženi nešto da kupi, npr. tašnu ili cipele, ali ako mnogo zgreši, onda mora da je vodi na neko egzotično putovanje ili da joj kupi auto...Znam jednog...

Bože, jedva uspevam nekako da ga prekinem, čisto da mu pomognem da dođe do vazduha, pa ti znaš sve neke preletače.

Ma, slušaj ovo: jedan drugi, nije Jovica, taj drugi je svaki čas kupovao ženi nove elemente za kuhinju, dnevne garniture, bračni krevet, jer kada bi i ona i namirisala da on nešto mulja, odmah bi pobacala sav prethodni nameštaj i tražila novi...Ali, ovo sa Jovicom je još bolje: on je kod te svoje ljubavnice u salonu upoznao njenu drugaricu, neku zubarku koja mu se na keca svidela...Pokušali smo da ga odgovorimo: te znaš li koliko je samo zubarska stolica skupa, pa gde je tu i ostala oprema, ali džaba...

Hoćeš da kažeš, ja zaprepašćena i na ivici nervnog sloma, iako sve to nema veze sa mnom, ali i mi žene ponekad umemo da budemo solidarne, da taj Jovica ima dve, tj. ako računamo i ženu, čak tri...majko moja, pa kako im imena ne pobrka, onako, čovek se zanese...

A ne, vrti glavom moj dubokomisleni prijatelj i dodaje: izvežbao je sve varijante i sada im se svima obraća sa Dušo...

Utom ulazi moj muž galameći sa vrata: Dušo, ima li šta da se jede? Moram brzo da se vratim u kancelariju, imamo neki važan sastanak.