Neki među nama neće dočekati ono što mi, uslovno rečeno, danas zovemo penzijom. Neki će je dočekati, bila ona crkavica ili ne.
Dočekaće one dane kojima su se nadali, ali možda neće dočekati ono čemu su se nadali.
Da li je to ono doba, za koje ste govorili kako jedva čekate da dođe da biste se ratosiljali dosadnog, napornog, nezanimljivog, malo plaćenog (dodajte sami) posla, da biste se onda vraćali na isti, onako, kao u prolazu, i shvatili da sve, njima tamo - koje ste ostavili, ide glatko i bez vas, da niste nezamenljivi, da su došli mlađi i da su na vas zaboravili, ili da vas se, nedajbože, niko više i ne seća? Da li je to onih poslednjih 10 godina koje ste obećali sebi da ćete raditi šta vam se ćefne i da nećete nikome polagati račune dok zadovoljavate svoje prohteve? Da li je to najzad ono vreme kada ćete štiklirati stavke na svojoj listi želja?
Ne, to je ono vreme kada ćete čuvati unučiće i pričati kako uživate u tome i kako ste sada mnogo bolji "roditelj" nego što ste bili pre 30 godina. Zavaravaćete i sebe i druge kako ste neophodni i kako, eto, ne bi imao ko toj vašoj bivšoj maloj deci da skuva ručak i ispegla veš, jer oni rade od jutra do sutra...i nema ko sa decom vaše dece da uči definicije i uvežbava padeže...kako je to zgodno za vežbane moždanih vijuga, nemate pojmaaa...
I sve ovo što sam nabrojala je manje-više odlično ukoliko vam vaša draga odrasla dečica ne uzmu i tu bednu crkavicu, koja se zove penzija...stan, koji se zove dom i ne smeste vas u dom za stare (ni to nije tako loša opcija, ponekad), ali najgore je ako obolite i onemoćate, pa, ne lezi vraže, vi njima padnete na teret...
I sve ovo što sam nabrojala je manje-više odlično ukoliko vam vaša draga odrasla dečica ne uzmu i tu bednu crkavicu, koja se zove penzija...stan, koji se zove dom i ne smeste vas u dom za stare (ni to nije tako loša opcija, ponekad), ali najgore je ako obolite i onemoćate, pa, ne lezi vraže, vi njima padnete na teret...
No, no...
Postoje i divne priželjkivane varijante: nastavljate sa poslom ili hobijem koji volite, proširujete svoja interesovanja, kupujete kamper i tih deset godina putujete gde vam se hoće i može...izdate stan i šest meseci provedete tamo gde je toplo i gde vam se staračke kosti fino greju...ili se preselite bliže centru da vam pozorišta, kinoteke i galerije ne budu daleko...ili upišete kurs grnčarije...
Eh, ta penzija...Dabogda to bio kamper ili gliser, kućica na Adi ili svetionik na nekom udaljenom ostrvu.
Ne čekajte penziju, jer možda je i ne dočekate. Vodite život kakav hoćete i s kim hoćete...sada:)
Нема коментара:
Постави коментар