Juče sam u novopečenom (makar za mene) hotelu, čije me ime (Falkemsteiner) podsetilo na Frankenštajna, junaka istoimenog romana Meri Šeli, odslušala predavanje doskorašnjeg glumca, a odnedavno jednog od vodećih promotera ličnog razvoja (ili kako se već to zove) Siniše Ubovića, na temu Uticaj misli na zdravlje.
svojim "pitomcem"
Da ne bih svojim mislima i nehotice uticala negativno na vaše i svoje zdravlje, počeću od toga da je predavač delovao nasmejano, zabavno i više nego nadahnuto. Svaka mu čast na iskrama humora i na snalaženju na sceni (ali to je valjda savladao i dok je studirao), na smirenom i opuštajućem glasu prilikom dve kratke, ali kako posle rekoše, moćne meditacije ili opuštanja i na umeću u prepričavanju Lujzinih misli (Lujza Hej) iz knjige Kako da izlečite svoj život.
Knjigu sam kupila davne 2006. i kako to, Ruška Jakić (inače i ona je bila u publici), jednom pomenu - ispodvlačena je od početka do kraja, sa beleškama na marginama. Do Lujjze Hej došla sam one godine kada su nas zdušno bombardovali dva i po meseca, te sam u malenoj Crnji, rodnom mestu Đure Jakšića, umesto da recitujem njegove stihove ili se prisećam Slavonsko-podunavskog puka predvođenog Vukom Isakovičem (kojim se bavio Crnjanski u Seobama), čitala prevedene knjige ove metafizičke savetnice iz, u to doba, omražene Amerike (najpre Moć je u vama, a zatim Kako da izlečite svoj život).
Ova poslednja pomenuta knjiga Moć je u vama, omogućila je našem Siniši Uboviću (koji je u međuvremenu posetio autorku i završio seminar, te postao jedan od vodećih motivacionih govornika, edukatora, pisaca itd. (nastavite sami) da održi ovo posećeno predavanje. Ah da, pročitala sam i jednu njegovu knjigu...ne sećam se tačno koju, ali govorila je, naravno o promenama, i neodoljivo podsećala na Lujzu, koja, bogami, sa 91 godinicom i dalje se smeši iz sunčane Kalifornije (Moraću da se raspitam, kada, daobog, jednog leta odlepršam kod ćerke u Los Anđeles, može li da mi Andrea, i nače i sama svršeni student FDU-a, nekako upriliči susret sa Lujzom - da se i ja na izvoru napojim).
Šalu na stranu, vremešna Lujza Hej je imala veoma težak život i ono što je napisala, iskusila je i sama na sopstvenoj koži boreći se sa vlastitim demonima, sećanjima i bolestima. I put promene koji je izabrala pomogao joj je da doživi ove godine i da njena reč i iskustvo stignu i do nas.
Elem, sala je bila dupke ispunjena, i nije bio samo čist fenseraj, kako je to jedan moj prijatelj kasnije prokomentarisao, iako su ovakva vrsta predavanja duh jednog novog doba ili nečega što je prozvano nju ejdž religijom koja je povezala prastara duhovna učenja Istoka i novotarije Zapada, "pravi lepak" za takvu "vrstu" ljudi. Bilo je tu, što bi naš narod rekao - od svakojake sorte i svi su došli da bi nešto novo čuli, da bi se osećali bolje, da bi dobili odgovor na neko svoje pitanje (ako izuzmemo one koji su tu "prisilno" dovedeni od strane devojaka, žena i sl. ovde mislim prevashodno na muškarce, jer je ženska populacija, možda i zbog mlađanog predavača, bila kud i kamo brojnija).
E sad, šta smo mogli da naučimo, a što već nismo znali? Pa sad, oni koji nisu čitali Lujzinu knjigu, podosta; npr. da kada te boli glava, imaš nerešene misli u njoj, kada je u pitanju vrat nisi flesksibilan (gori je slučaj kada te kolena bole - onda si skroz nefleksibilan, ili ako imaš konstantne glavobolje, tj. migrene - onda si nešto mnogo, mnogo ljut na sebe i kritičarski nastrojen), ako imaš problem sa grlom, onda nešto nije sa tvojom kreativnošću u redu itd.
Nisu mi bili jasni samo oni koji su pitali šta znači kada ih boli tetiva na levoj nozi nategnuta u martu ove godine....
A onda...kad samo pomislim koliko smo izgubljeni, koliko ne znamo šta ćemo sa sobom i svojim problemima, sa nagomilanim stresom i "novim" bolestima... bude mi zaista žao: jer čovek ne razgovara sa čovekom, jer jedno ljudsko biće ne sluša drugoga (bila je zanimljiva opaska Siniše Ubovića da se dogodi, da se kod supružnika, koji ogluvi posle toliko godina braka, a i godina života, ispostavi da je drugi supružnik tokom tih istih godina "mleo" bez prestanka), jer o sebi i zdravlju razmišljamo samo onda kada ili sebe "izgubimo" ili kada nam se zdravlje naruši. Kada samo pomislim koliko je bolesnih koji traže utehu, koji žele podršku (a onda opet Ubović kaže: Ha, a kad smo pružili podršku sebi? Odemo na predstavu i pljeskamo tamo nekim izvođačima, a kada aplaudiramo sebi kad uradimo nešto dobro?)...Kada samo pomislim na sve to, bude mi žao modernog čoveka.
Zaista, na kraju ne znam šta da mislim. (Ako su mi misli takve, kakvo li mi je tek zdravlje:)
Jedna žena je pitala a šta sa bebama i malom decom, kako to one svojim mislima utiču na zdravlje...Zaista, može li se sve objasniti našim mislima? Ranije je bilo Corgito ergo sum, pa kakve su ti misli, takva su ti dela, pa onda ono si što misliš da jesi, a sad - kakve su ti misli, takvo ti je i zdravlje...
Ko će ga znati, valjda su svi u pravu. Od svih i od svega pomalo naučiš, i to je dobro.
Šta sam ja naučila; eto, da ću od sada da radim ono što hoću sebi i "na sebi", ne drugima i na drugima:)...ako mi se ne sedi na predavanju, otići ću (nisam otišla)...kada mi je dosadno na sopstvenom času, ustaću i reći: Hajde sad malo da se igramo...neću robovati konvencijama i tome šta ko misli, jer, kada ću ako neću sad, kada već do sada nisam?
P.S. U svakom slučaju, hvala Saški, što me je na predavanje odvela i "naterala" da se zamislim nad sopstvenim mislima:), Siniši, što me je podsetio da su šarm i humor čudo, Lujzi, što me je ponovo vratila svojim knjigama.
Нема коментара:
Постави коментар