Nastavak razgovora ono o "onome"

Dobro, ako nećeš o "onome", hajde o tome kako smo lenji, kako nam se ništa ne da, kako samo sedimo ispred TV-a, zurimo u telefone i igramo igrice, kao da smo klinici, kako se samo zanimamo za automobile, lickamo ih i doterujemo, kao da su nam rod rođeni, kako se ne dohvatamo varjače, pegle i krpe...ma, smislićeš ti već nešto.

Ma, može vam se, odgovaram, kada mi vučemo kese iz prodavnice, odgušujemo začepljene cevi, razvozimo decu na sportske aktivnosti, rintamo od jutra do sutra...Kad smo glupe, pa mislimo da ćemo bolje, brže, pametnije...kad nam je žao dok vas gledamo kako ste nespretni, usporeni, aljkavi...da i ne nabrajam. Dok žena ne zasuče rukave, nema oribanog poda, opranih sudova, omalanih zidova. Vi i niste ni za šta drugo nego da polirate vaše igračke koje vam služe za pokazivanje (ko zna na šta sam, božemioprosti, mislila kad sam to izgovorila). O čemu vi uopšte pričate kada se nalazite sa vašom bulumentom, ako preskočite ono o "onome"? O avionima, kamionima i džaku punom para? Kada ste vi uopšte mislili o bilo čemu drugom, kada ste otišli na roditeljski sastanak, ozbiljno nas slušali kada smo pričale da imamo neki problem?

Eto, nasmejano će on, vidiš da umeš da opleteš, smo nisi ni znala koliko si kao i sve ostale, koliko ostrašćeno mrziš (bože da li će me ovo sad koštati glave, verovatno misliš), što možemo da spavamo do podneva, jer nam se može da ne izlazimo iz kreveta, što idemo na utakmice kad nam se ćefne, što u kafani umemo i da osvanemo, dok vi morate da uspavate decu, probudite se u cik zore i nakuvate se ručkova za narednu nedelju...

Ah, da,  zahuktalo nastavljam, kao da me je neko direkt iz prve ubacio u petu, i ta vaša politika, to zdušno pljuvanje po jednom ili drugom kandidatu...Koliko sam se samo naslušala ovog ili onog o Vučiću, Jeremiću ili svojevremeno Šešelju ili Slobi, u zavisnosti od toga, kojoj ste se struji priklanjali...Pa, vi ste gori od bilo koje ptice preletačice. Vi menjate boje, mundire i raspoloženja više od bilo koje žene...I to što nam zamerate zbog broja obuće u cipelarniku, i krpica, koje smo, inače, same sebi kupile, i frizura, koje smo same sebi platile, potpuno pada u vodu...jer mi smo sve to radile, jer smo nezadovoljne vama, jer smo htele da pobegnemo od čamotinje veze, braka u koji smo se uvalile misleći da će nam biti bolje, a šta smo dobile...ma, mi smo dobile robiju, a ne vi...Vi i vaši preletačevići.

Ne, ne mešaj sad politiku, kakve to veze ima, negoduje on, vrati se na ono što je bitno, pričaj o komšiji Peri koji kaže da ste sve iste, a ima i ženu, i ćerku, i unuku..mislim da je i parunuku dobio...

Kakav sad komšija Pera, mislim se, i šta to znači da smo sve iste...pa nismo, ja ne kopam oči Miri što i sa šezdeset bolje izgleda od mene, jer joj se može - što ima za liftinge, botokse i silikone...jednog dana i njoj neće da svane...Ili, možda ti misliš, da on misli, da i mi sve nešto muljamo, tražimo sa strane...

On je, nastavljaš, celom komšiluku ispričao kako njegova žena ima neku polnu bolest, da kad on umre, niko neće smeti da je pipnee...(smeje se, a meni više uopšte nije smešno).

Nije ni čudo, mislim se, a ne kažem, što sve, pre ili kasnije postanemo kučke. Stvarno, ništa bolje ni ne zaslužujete.