Jedan moj prijatelj mi netom predloži da povećam posećenost blogu (pod tim verovatno misli da povećam broj lajkova i praćenja) tako što ću "oplesti" po njima - muškarcima (pretpostavljam da konta da će se to više svideti nama, ženama, kojih ima više među mojim "čitaocima", ili otuda što mi, tj. one, "najvolemo" da čitamo, pišemo ili pričamo o njima kao hoštaplerima koji su nas prevarili, ojadili, u crno zavili...)
OK, hajde da pokušam, ali iz drugog razloga - ako ih zainteresujem za ovaj post, možda pročitaju i neki drugi (o snovima, stereotipima, Nušiću ili o Rumuniji i potrazi za Drakulom...). No, problem je što ja nemam načina da (o)pletem (ono klot-frket mi još nekako i polazi za rukom), a da se i nehotice ne dotaknem muškaraca koji su mi bili, ili još uvek jesu: prijatelji, muževi, braća, ljubavnici...da ne govorim o tome da sam i sama rodila muško čeljade.
Pa, i treba o njima, kaže on zaverenički, čitaoci vole da osete pravu krv i sveže meso, svi smo mi manje-više voajeri, kibiceri, želimo da gvirnemo u tuđe dvorište...pa još ako je tamo kokošinjac, kuda ćeš lepše...A možeš i onako, kao da se sve tebi dešavalo, ne mora baš sve odistinski.
Kako to "kao da se meni dešavalo", vrisnem, ili se dešavalo ili nije, ili jesi ili nisi...Ako jesi, pa ko o tome još priča (to mi više liči na muškarce nego na žene). Više sam se naslušala navodnih muškarčina, koji su pripovedali nadugačko i naširoko koga su sve u krevet odveli, više ih je na mom ili tuđem ženskom ramenu jadikovalo kad su bili ostavljeni (makar do prve prilike, a ponekad je to bilo i rame dotične dame koja se sestrinski ili majčinski sažalila nad ranama junaka - Kosovka Devojka nam nikako ne izlazi iz gena).
Ma, ne razumeš, nastavlja on, žene vole da "udare" po muškarcima, bilo to istina, ili ne, kao ono: oni misle samo o "onom".
Da je tako, mislim se ja, jeste, muškarci samo misle o jednom, kažu da im to ne izlazi iz glave (gornje ili donje, svejedno), ali nije da žene ne misle o tome, samo što to nešto za nas predstavlja mnogo širi pojam.
Videći me da nešto dumam, nastavlja: Baš si ti zaguljena, ne znaš šta hoćeš, htela bi, s jedne strane da te više ljudi čita, a nećeš da te "pročita" i pomisli da se to tebi dogodilo, nećeš ni da nas kritikuješ, kao nije fer, nisi ti feministkinja i sl.
Pa, ja volim muškarce, odgovaram, mislim, tako su slatki kad su zaljubljeni, onda se trude i oko sebe, nisu tako zarozani i mrzovoljni, i oko tebe - ugađaju ti onako kako sebi nikad nismo, spremni su sve da urade samo da te osvoje...Ono, ne volim kad počnu da gledaju druge žene, ali i to im je nekako u krvi, a možda smo i same krive (sada će žene da se ostrve na mene)...ali, kada malo bolje razmislim, kakve to veze ima sa mnom, ako gledaju druge u mom prisustvu, videće kako izgleda kad počnem da odsustvujem:). Elem, ne bih im zavrnula šiju, sipala sodu u oči, bacila genitalije u more (smejem se samo ja)...Neka rade šta hoće i kako hoće, a ako se to ne sviđa ženama koje čitaju moje postove, neka one, umesto mene, urade njima šta god požele...imaju širok dijapazon mogućnosti.
P.S. Nastavak sledi
Нема коментара:
Постави коментар