Ovaj post pišem nedelju dana posle Parade u San Diegu, koja je okupila mnogobrojne "ponosne" učesnike, kao i one koji su manifestaciju podržali.
Iskreno, ne znam kojih je bilo više, jer je Kalifornija, u kojoj se trenutno nalazim, i gradovi kao što su Long Bič i Santa Monika, poznati kao omiljena mesta gej populacije. Koliko sam razumela ovo je bila i proslava 40-godišnjice? od osnivanja parade koja teži ukidanju razlika.
Do sada nisam prisustvovala ničemu sličnom, te ne mogu da poredim sa gej paradom, npr. u Beogradu, ali mislim da kod nas nije bila ovoliko brojna, da je obezbeđenje učesnika u Srbiji bilo maksimalno (ako ne i brojnije), dok ga na ulicama San Diega nisam ni videla (ovde su čak i policajci učestvovali u promenadi).
Nisam homofobična, i sama sam bila u grupi ljudi koji su seksualno i emotivno orijentisani prema svom polu, ali mislim da je klima, makar ovde gde trenutno živim, pogodna za razvoj ideje da se razlike moraju ispoštovati, da budem politički korektna i ne kažem da je popularno biti gej.
U ovoj besplatnoj manifestaciji, kojoj je prisustovao višecifreni broj, rekla bih, dobro raspoloženih i gotovo navijački opredeljenih glealaca, uzele su učešće raznorazne organizacije, čija imena nisam upamtila, ali sam primetila i predstavnike crkve (mislim da nije ktolička, ali neka novog doba sigurno jeste).
E, sad, da li je u pitanju novo doba ili se stara pesma samo glasnije peva, je li reč o Vorteksu, Matriksu ili Mandela efektu, tek ja sam na momente bila pretrpana nekom energijom koja mi je bila teška i koja se poput znoja tog vrelog subotnjeg dana lepila za moje telo i činila mi neki tugaljiv ukus u ustima.
Nekako - kao da mi je svega bilo previše.
Ne znam da li smo svesni ili nesvesni kreatori svoje stvarnosti (i da li smo to uopšte), ali ako je istina da slično privlači slično, nekako mi se nameće misao da će prihvatanje razlika (po pravilu) dovesti do toga da razlika neće ni biti.
Nećemo li tada doći do one tačke kada će se duplirati, triplirati isti primerci, te nećemo imati više raznolikost, što je, po mom mišljenju, jedan od uslova za napredak.
Spadam u ljude kojima ne smeta ničija seksualna orijentacija pa ni parade. Čak sam očekivao prikaz i stvarno mi je zanimljivo.
ОдговориИзбришиNe smeta ni meni ničija seksualna orijentacija. Da mi smeta, ne bih bila tamo gde sam bila, i to među prijateljima moje ćerke. Ona je u tome uživla. Ja nisam. Iako ne dozvoljavam da bilo ko u mom prisustvu deskriminiše bilo koju grupu ljudi,i često sa svojim bivšim i sadašnjim učenicima pričam o onom što ih interesuje, a tiče se pola, seksualne orijentacije i sl. ( a na šra eventualno mogu da im dam neku informaciju), kada sam se našla u ovom obalnom području Amerike, stekla sam utisak da se sklonost ka osobama svog pola nekako promoviše. Iako sama nisam imala nikakva negativna iskustva, i kao što rekoh, imala prilike da se i u zemlji i ovde, susrećem sa ljudima koji pripadaju gej populaciji, na Paradi sam se osećala pomalo klaustrofobično, za razliku od ostalih iz mog okruženja koji su uživali u muzici, igri i piću. Pitanje godina, afiniteta ili nečeg trećeg, nebitno:)))
ОдговориИзбришиS obzirom na to da nema besplatnog ručka, ni ova parada nije organizovana bez interesa - a interes je jasno proklamovan u Agendi21, bibliji Novog svetskog poretka prihvaćenoj od UN. Ovaj zbir kodeksa za 21 vek obuhvata sve aspekte života na Planeti s jasnom strategijom: drastično smanjiti broj stanovništva, saterati ljude u strogo kontrolisane gradove, preuzeti poljoprivredno zemljište kako bi krporacije kontrolisale proizvodnju i distribuciju hrane...Ovi ljudi što paradiraju i oni što ih egzaltirano podržavaju (ne znam samo šta se tu podržava kad je sve dozvoljeno i neupitno)predstavljaju žrtve Agende21, viđene za odstrel, u režiji onih koji parade "besplatno" organizuju u zemlji u kojoj ni čaša vode nije besplatna. Uvučeni u adrenalinske performanse mase ne razmišljaju o socijalnoj nepravdi, diskriminizaciji, beskućnicima,ratnim bubnjevima, hrani-otrovu kojoj su izloženi svi i gej i anti gej i pro gej...astrašuje efikasnost kojom ljude uvlače u euforične masovne spektakle. Dok u Srbiji deca umiru od posledica uranijumskog oružja - otpada civilizacije što pod maskom "širenja demokratije" širi smrt, žrtve globalnog nasilja nad zdravim razumom i Planetom ne mogu da veruju u šta se pretvara zemlja koja je bila san obespravljenih, na margine društva odbačenih miliona Evropljana, što su brodovima dolazili u obećanu zemlju. Zar je moguće, danas, igrati na ruinama civilizacije bez trunke griže savesti o tome šta se dešava u Siriji, Libiji, Iraku, Srbiji...Samo oni koji su u stanju da shvate u čijoj režiji su ovakvi spektakli možda imaju šanse da prežive, da se skuće i pritaje, krijući pred sopstvenom dečicom očaj i suze zbog Planetarng ekocida i genocida. Nekada je Vijetnam bio ta tačka koja je okupljala ljude pokrećući savest čovečanstva. Savest je prognana reč, kao što je ugrožena ona manjina Zemljana - ljudi kojima savest ne dozvoljava ni da se osmehnu kad ujutru otvore oči, gledajući zaprašeno nebo, otrovnu hranu i slušajući raspamećene priloge na TV o još jednoj paradi, još jednom veselom skupu na kome će se "besplatno" gledati gole zadnjice.I pokazati sopstvene.Da li je to taj klimaks civilizacije - taj levak koji će nas sve usisati i isisati - ekonomski i intelektualno (ako je intelekt još uvek politički korektna reč, pojam, pojava)Pitam se da li ti "veseli" ljudi razmišljaju o promociji sopstvenih talenata, umeća, dostignuća na društvenom planu, ili je seks jedino čudo neviđeno koji bi trebalo da nas inspiriše? Ljudska sposobnost za podnošenje patnje nije bezgranična, veliki majstor igre zna da otvori ventile i dizne za pražnjenje - čim napuni septičku jamu stižu čistači. Posmatrala sam to na ulicama Pariza nakon Parade. "Besplatni" šleperi su tutnjali gradom krcati "veselim" društvom razgolićenih profesionalaca i amatera. Veseli roditelji su držali na ramenima dečicu, mašući u "demokratskom transu", dok su avioni s francuskim pilotima bombardovali srpske gradove i ubijali decu. Kako im je to uspelo - glavno je pitanje, kako su uspeli da kanališu ljudsku energiju ka "zabavi" oduzimajući svaku mogućnost za pobunu, otpor užasnom 21. veku što drobi kosti i dušu? Kako im je uspelo????
ОдговориИзбришиomače mi se diskriminizacija - htedoh reći diskriminacija, nastavnice.
ОдговориИзбришиPosle svega što si napisala (a o većibi toga smo i ranije pričale)nemam šta da dodam osim jedne rečenice koje sam zapamtila iz filma o Hitleru koja bi parafrazirana zvučala poput ovoga da je najveće zlo kad ne reagujemo, kad smo ravnodušni...ponekad mislim da su nam isprazni mozgovi poput mnogo čega.
Избриши