Kada i kako pamtiš

Kada pamtiš? Kada te lupe emocije? 

Džaba ti palme, okean, hoteli, ako nemaš osećanja koja te vezuju za mesta, ljude, stvari.

                                      (Sećanje na poljubac koji je proslavio kraj rata)

Po čemu se sećaš prvog poljupca: po udaru zuba o zube, po mestu gde se odigrao ili po emocijama koje su te strefile kao grom iz vedra neba?

Kako ćeš upamtiti neku  reklamu ili na koji način će ti najbrže prodati novi proizvod?
Onda kada reklama probudi neka osećanja u tebi, kad te slika podstakne na razmišljanje, izazove  reakciju...

Pre ćeš obratiti pažnju ako se vežeš za neku reč, npr.  reč - porodica, i onda, ako to izaziva lepa osećanja u tebi, naravno, da ćeš pre kupiti proizvod koji ti nude.

Kada ćeš postati prijatelj s nekom osobom? 

Onda, kada bez obzira na razliku u boji kože, poreklu, obrazovanju, uvidiš da nisi sam, da nisi jedini na ovom svetu što se sporo kreće i čeka raj:), kada shvatiš da postoji neko kao ti, sa istim pitanjem, sa istom nedoumicom...
Šta, nisam sam? Nisam jedini?
Smem da te dotaknem? 
Neće da boli?

Tako je i sa gradovima, prilaziš im, opipavaš u mraku ili hrliš ne reazmišljajući. 
Neki te primi raširenih ruku, drugi se mlitavo rukuje, sledećem je stisak čvrst.

Po čemu ću pamtiti putovanje  u SAD? Hoću li se sećati Diznilenda ili će mi fokus biti na Gej paradi u San Diegu? Da li ću u Holivudu videti Bulevar slavnih? 
Who cares? 
Ili ću se u Las Vegasu oprobati u ruletu? 
Možda je važno, možda i nije da li ću upamtiti Rodeo drive i Beberly Hills ili piceriju ispod našeg stana odakle nam, tvrde moji domaćini, dolaze bubašvabe:(

Naša putovanja određuju boje, mirisi, osećanja, a ne količina toga što smo videli. 
Naša putovanja određuju ljudi, prijatelji koje smo stekli.
Dokle smo u stanju da gledamo širom otvorenih očiju radoznalog deteta, koje ne zna za osudu, naša putovanja ličiće na ona iz bajki, u kojima su čuda moguća ako im se prepustimo.