Prava ljubav nema srećan kraj, ona uopšte nema kraj...Ričard Bah

Govoriti i pisati o ljubavi nije nimalo zahvalno. Šta je uopšte ljubav? Je l to onaj osećaj kada nešto pružaš nekome i ne želiš ništa za uzvrat? 

Dajte i daće vam se (samo s tim što ovde ne daješ da bi ti se dalo).

Ne odnosi li se bezuslovna ljubav samo na odnos roditelja prema detetu? 

Može li se ona ticati i partnerskih odnosa? 

Ako smo ljubomorni i posesivni, može li uopšte tu biti reč o ljubavi?

Nema glupih pitanja, već samo glupih odgovora - zato ću samo da se držim pitanja:)

Došla sam kod Andree u Long Bič i toliko mi je lepo da bih sad mogla da umrem od sreće. Nije reč o euforiji, niti o bilo čemu sličnom, reč je o ljubavi, poštovanju i sreći. 

Šta je sreća?

Andrea kaže da je srećna dok vozi (ovde je učila i položila - što se tiče savlađivanja, nije na meni da sudim jer, iako imam dug staž u posedovanju vozačke dozvole, kratka kilometraža me izdaje). Pusti muziku koju voli (ovog puta je to Kolonja - Jača sam nego ikad, zbog mene, inače su najgore "splavaruše" koje ne umem ni da citiram, ali o ukusima ne vredi raspravljati, pogotovo ne kilometrima daleko, kada ti sve na kuću lepo miriše), odvrne do daske, jezdi drumom i baš je briga: i što joj sviraju, jer prelazi iz jedne kolone u treću (ovde u jednom pravcu ima šest traka), i što stoji na semaforu, a zeleno je, ali nije ukucala mapu kako treba, pa sad traži... 

Može li se ( i treba li) na ljubavi raditi? Kako postići dobre odnose između roditelja i dece?

Ne znam. 
Knjige i govornici "novog doba" kažu da treba raditi na sebi, ne na drugome, da može biti ovakav i onakav scenario, da ti možeš izabrati onaj koji želiš.

Ne kažem da su moji i Andreini odnosi uvek bili idealni, ali, ako bismo ih merili nekom skalom, mogli bismo da kažemo da su uvek bili na visokom nivou. 

Kako? Zašto? Na osnovu čega - uzajamne ljubavi?

Ne znam. Ne umem da odovorim. Nismo na tome "radile", ukoliko se pod tim ne podrazumeva dug niz godina razgovora, interesovanja, deljenja svakodnevnih  malih i velikih stvari...

Verovatno da i na odnosima  roditelj-dete, kao i na partnerskim, i na bilo kojim odnosima, treba raditi. Zašto da flertujem sa drugim, zašto ne bih flertovala sa svojim mužem, dečkom, devojkom? Skuvala sam ručak i onda kažem: Skuvala sam ti ručak...Kome sam skuvala ručak? Ili kada partner kaže: Oprao sam ti sudove...skupio veš....Kome - meni? Pa, valjda nama. 
Poenta je sa odnosa Ja-Ti, preći na Mi, a pri tome ne izgubiti sebe. 

Andrea  je pokupila i od svoga oca i od mene, ali je i svoja, i to je dobro. Ona je izabrala da sanja i da ispuni svoje snove, da kada se jedna vrata zatvore, kuca na druga, da stalno ide dalje. Nije bilo lako, ko kaže i da uvek može i da treba (kažu da nam je dato onoliko tereta koliko možemo da ponesemo). 
Sad znam da je ovde bila i gladna, i sama, i bez posle, i bez podrške, i bez ljubavi, ali da nije kukala, da nije posrnula, pala, pa ostala da leži, da je borac. Ona je kreirala svoju stvarnost u kojoj živi (možda zato hoće da kupi godišnju kartu za Diznilend:)))

Iako sam ja starija, iako sam ja ta koja je do sada trebalo da poseduje ljubav i razumevanje, i da ih pruža, ovde je ona preuzela na sebe tu ulogu, i mogu vam reći da sam možda zatečena, ali da mi veoma prija.

Iako prava ljubav ne traži reči i objašnjenja, ja sam želela da iskustvo ljubavi  podelom s vama.