Šta poneti na put

Sve svoje sa sobom nosim, uvek je bila i ostače moja deviza.
Ovo se ne odnosi na  doslovnu primenu izreke Omnia mea mecum porto starogrčkog filozofa Bijasa, koji je, kada je persijski car opsedao Prijenu, dok su ostali stanovnici grada bežali vukući za sobom svu svoju imovinu, išao praznih ruku, govoreći da sve svoje sa sobom nosi, u smilsu da je njegova jedina prava imovina - njegovo znanje.

Ova se  izreka najčešće odnosi na ženu sa velikom torbom u kojoj se može naći sve: od igle i konca, do konca za čišćenje zuba, ali i flastera, za zlu ne trebalo, i lekova protiv mučnine u vožnji i protiv bolova - za ne daj bože, i kišobran, da nam se nađe, iako je sunčan dan... 
Za mene je to najnormalnije, jer sam takva da uvek pored sebe želim da imam sve što mi na putu može zatrebati, ali u razumnoj meri, te moj ni veliki ni mali prtljag nije veeeliki, tj.mogu da se spakujem i u najmanji kofer (tome, pored ostalog,  doprinosi i umešnost pakovanja stvari u najmanje rolnice i slaganja istih).

Kako su mi na putu neophodne i sandale za izlazak i papuče kad mi oteknu noge, i kratka mala haljina i haljina za štrapac, jednostavno sve, onda je to sve najčešće u istoj boji ili u bojama koje mogu da se kombinuju. Ujedno je i broj toga svega, sveden na komad-dva što uvek pali (ako vam se isprlja možete oprati sve i u lavabou i osušiti do sutra ujutru).

Kako i u velikom, tako i u ručnom prtljagu moram da imam sve, iako to sve mi možda neće biti potrebno. 

Kada sam pošla za Ameriku, svi su mi savetovali da uz sebe imam duks, pa čak i jaknu jer u avionu zna da bude hladno. Kao i uvek, to je individualno. U avionu uvek dobijete i ćebe, te ga možete koristiti, a slojevito oblačenje je preporučljivo (ja uvek pođem polugola, pa se pokrijem, šala mala). 
Što se tiče kapa, šešira i traka preko čela, i to je individualno, ali meni nije bilo uopšte potrebno i hvala bogu te nisam nosila jedan od onih mojih raskošnih šešira a la Isidora Bjelica, jer ne bih znala šta ću sa njim. 
Naravno, ja sam u ručni prtljag stavila i četkicu za zube i kremu za lice sa zaštitnim faktorom i losion za telo i mleko za skidanje šminke, sve u minimalnoj količini i u providnoj kesici, onako štreberski, ali ništa nisam koristila, jer je toalet najčešće bio zauzet. Sve sam imala osim pafema, i on mi je baš nedostajao (uvek vam nedostaje ono što nemate). 

                            (Andrea sa mojim malim i velikim prekookeanskim prtljagom) 

Da, još nešto. Koliko sam shvatila na put ne smete nositi hranu i vodu i na prekoekanskim letovima zaista vam i ne treba, ali se meni desilo da sam na  trećem presedanju ogladnela (Mineapolis - Los Anđeles), a da se sve za jelo moglo samo kupiti. 
No problem. Ponudili sam dolare. Ali problem je postojao i ja ga nisam mogla rešiti, jer ne primaju keš, a kod sebe kreditne kartice nisam imala (nisam smela da ih ponesem da ne bih sve što imam potrošila). 
Zato, bez obzira da li smete ili ne smete, ponesite grckalice. Možda i prođu, a dobro će vam doći. 
Što se tiče para, njih nosim uvek sa sobom, raspoređene na više mesta (što je i dobro i nije, jer vam se može desiti da zaboravite gde ste ih stavili;), ali kao što rekoh, nije loše poneti  i koju karticu kojom možete plaćati u inostranstvu.