Via L.A.

Zora je dočekana bez spavanja, što se i podrazumeva kada je u pitanju put kakav je ovaj moj. Put u Ameriku preko Amsterdama i Mineapolisa do Los Anđelesa.

Na beogradskom aerodromu, još uvek sanjivom, dočekale su me mlade službenice, među kojima je mogla biti Irena da nije na intervjuu rekla: Mama me je poslala. 

Naravno, ko uopšte uzima u razmatranje nekoga ko ne dolazi svojevoljno.

Elem, devojka koja nije bila Irena, izdala mi je 2 umesto 3 bording karte, jer tako funkcioniše njihov, tj.naš sistem. Nadam se da neću ostati u Minesoti. Mnogo bi mi vremena oduzelo stopiranje do Los Anđelesa.

Na kofer su mi zalepili znak za kolica, što znači da je Andrea prilikom kupovine karte navela da mi je potrebna asistencija ili je moja tolika kuknjava po školi i šire dovela do urgencije nekog na aerodromu.

U kolica nisam sela. A sad moram na gejt C1. Nije poslednji poziv, ali ko velim. 

Mislite na mene. I ja ću na vas.