Pavle Knežević i Belgrade Art Show su proslavili dve godine rada u Ben Akibi.
Ovog puta se do bine nije moglo probiti. Bilo je podjednako prethodno već viđenih, a i mnogo novih izvođača, koliko i zainteresovanih da vide performans, da sam bila primorana da ostanem za šankom.
Ali me to nije sprečilo da imam vlastiti doživljaj. Pre svega, bila sam srećna. Ideja da se spoji muzika, ples, gluma, kostim i pisana reč, pronašla je svoj put. Posebno mi je drago što su tu ideju sproveli mahom mladi ljudi željni da neko vidi i čuje ono što znaju i umeju, a bilo je toga, i što je najvažnije, tek će biti.
Obradovalo me je to što su se i među izvođačima našli i neki moji bivši đaci, što sam srela mnoštvo meni dragih ljudi i što osećam da dolazi jedno novo vreme u kome će ovakvi događaji biti sve posećeniji.
Mladima treba dati šansu i pružiti im mesto gde će moći da pokažu šta sve mogu, umeju i smeju. Uz malo više podrške, većeg prostora i boljeg ozvučenja, i mi stariji:))) imaćemo šta da čujemo i vidimo. I nadam se da ću sledećeg puta uspeti da se proguram do bine.
Нема коментара:
Постави коментар