Rat na 64 polja

Moje srednje dete i ja gledamo film Žrtvovanje piona, sa Tobijem Megvajerom u ulozi Bobija Fišera i Livom Šrajberom, koji tumači Spaskog.

Uz film, naravno, jedemo kokice (doduše malo zagorele) i pričamo o prošlim vremenima, barem onoliko koliko me moje varljivo sećanje služi. Ona me radoznalo pita kako to da su tada svi pratili partije između ova dva velemajstora, a da ona sada ne čuje da iko pominje šah. 

Mrmljam nešto tipa da je tada još uvek trajao hladni rat između Amerike i SSSR-a i da to nije bio samo meč na 64 polja...da sam bila mala, ali da pamtim da sam navijala za Fišera (iako nemam pojma zašto)...da je tata čuvao isečke iz novina sa prikazom njihovih poteza... da su vesti počinjale i završavale se ovim mečom (kao neku godinu ranije spuštanjem Apola 11 na Mesec).

Stvarno, kako to da se sada o šahu toliko ne priča (ili, makar ja o tome nemam pojma), da ne viđam ni penzionere kako uz drvene figure prekraćuju vreme na Kališu, kako odavno nisam čula reč pacer (neznalica u šahu), kojom je moj otac obilato častio svoje rođake i prijatelje kada je sa njima igrao ovu tada popularnu igru?

Nemam pojma. Samo znam da se i tada i posle govorilo o Fišeru da je bio genije, doduše pomalo neobičan (a koji to nije; setimo se samo našeg Tesle, Mocarta ili Betovena) i da je gazda Jezda u vreme sankcija uspeo da ga dovede da odigra još jedan meč sa Spaskim. 

Večiti buntovnik, koji, u vreme odlučujućeg meča 1972. u Rejkjaviku, tražio specifične uslove rada, dolaskom u bivšu Jugu 1992, kada svi iz nje beže, bukvalno pljuje na svoju domovinu, u koju se, posle pomenutog događaja, nikada nije ni vratio.

Ali da se manem prisećanja i politike i kažem da mi se film dopao iz više razloga: jer je zasnovan na istinitim događajima, jer je poučan, jer podstiče na razmišljanje i, naravno, makar mene:) na asocijacije. 

Pored već pomenutog razmišljanja o neobičnoj ličnosti Bobija Fišera, na um mi pada i mađarski psiholog Polgar, koji je uspeo da od svoje tri kćeri, napravi svetske prvakinje u šahu. E, sad, ovde je interesantno to što je time zapravo pokazao, kako se radom, a ne talentom može stići do nebeskih visina. Naime, on je i pre rođenja svojih kćeri rekao da će one biti svetski šampioni, a onda i to dokazao.

Bili genijalci, čudaci ili marljivi radnici, divim se ljudima koji imaju strast i koji su voljni ceo život da joj podrede.