Postoje mnogi stereotipi, tipa: Svi muškarci su...Sve žene su...Svi Srbi su...(dodajte sami).
Čim su u pitanju uopštavanja, nešto tu ne valja. Niti svi mogu biti loši, skloni prevari...lažljivi, manipulatori, glupi, lenji...niti izuzeci, po pravilu potvrđuju "pravila". Sve je diskutabilno.
Ili, što bi rekao, čini mi se Dekart, Corgito ergo sum (Mislim, dakle, postojim).
O svemu se da prodiskutovati i ni očemu ne treba donositi sud samo na osnovu pretpostavki.
Primer iz kluba Ben Akiba od sinoć: Momak je "namerno" obukao majicu da bi provocirao ženski rod...želeo je da skrene pažnju na sebe...to mu je uniforma (mada drugi nisu imali iste)...zakasnio je za smenu, te mu je ova majica jedina preostala...i sl.
Varijante pretpostavki na zadatu temu su beskonačne.
Čitam knjigu Isidore Bjelice (hajde sad "ispljujte" me odmah) Miris neba i razmišljam o pojmu dobra i zla, tj. o "fenomenu" zvanom zlo. Jedan od stereotipa, barem po mom mišljenju, vezan za zlo (među mnogima) jeste taj da na zlo ne treba odgovarati zlim, da nasilje rađa nasilje, a u sve u duhu hrišćanskog učenja da treba podmetnuti drugi obraz, ili narodne izreke - ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
Odmah mi se nameće pitanje, hoće li onaj ko čini zlo, shvatiti da postupa neispravno, ako mu se na to ne ukaže? ( Verovatno neko hoće, a neko neće.) Naredna misao je da se zlo ne može zaustaviti, ako ga jednostavno pustiš, tolerišeš ili se praviš da ga ne primećuješ, ili da te ne dotiče.
Čim su u pitanju uopštavanja, nešto tu ne valja. Niti svi mogu biti loši, skloni prevari...lažljivi, manipulatori, glupi, lenji...niti izuzeci, po pravilu potvrđuju "pravila". Sve je diskutabilno.
Ili, što bi rekao, čini mi se Dekart, Corgito ergo sum (Mislim, dakle, postojim).
O svemu se da prodiskutovati i ni očemu ne treba donositi sud samo na osnovu pretpostavki.
Primer iz kluba Ben Akiba od sinoć: Momak je "namerno" obukao majicu da bi provocirao ženski rod...želeo je da skrene pažnju na sebe...to mu je uniforma (mada drugi nisu imali iste)...zakasnio je za smenu, te mu je ova majica jedina preostala...i sl.
Varijante pretpostavki na zadatu temu su beskonačne.
Čitam knjigu Isidore Bjelice (hajde sad "ispljujte" me odmah) Miris neba i razmišljam o pojmu dobra i zla, tj. o "fenomenu" zvanom zlo. Jedan od stereotipa, barem po mom mišljenju, vezan za zlo (među mnogima) jeste taj da na zlo ne treba odgovarati zlim, da nasilje rađa nasilje, a u sve u duhu hrišćanskog učenja da treba podmetnuti drugi obraz, ili narodne izreke - ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
Odmah mi se nameće pitanje, hoće li onaj ko čini zlo, shvatiti da postupa neispravno, ako mu se na to ne ukaže? ( Verovatno neko hoće, a neko neće.) Naredna misao je da se zlo ne može zaustaviti, ako ga jednostavno pustiš, tolerišeš ili se praviš da ga ne primećuješ, ili da te ne dotiče.
Jedna od junakinja romana, Gabrijela (asocijacija na arhanđela Gabrijela, a priori:)), od koje narator priče dobija "inicijaciju", kaže da do promene jedino može doći mirenjem i prihvatanjem, što može proći kao opcija, ali o kojoj treba prodiskutovati:)
Sledeća asocijacija mi je Gandi i njegovo učenje o nenasilju. Zatim, nasilje po školama: Hajde, kažite detetu koje je maltretirano na bilo koji način od nekog drugog deteta, ili još češće od grupe dece, da treba da ignoriše, da se pravi da ne primećuje, da ne odgovara na provokacije, da treba da se pomiri sa situacijom i okrene drugi obraz.
Iz svog, reklo bi se, popriličnog iskustva u radu sa školskom decom, znam, da je maltretiranio dete, najčešće još više maltretirano, ukoliko oćuti (desi se, naravno, i da "nasilnicima" dosadi ili nađu novu žrtvu). Ima toga i da dete dugo trpi "dok mu se čaša ne prelije", a onda i samo od žrtve postane nasilnik.
Knjiga Isidore Bjelice poručuje, barem sam ja tako shvatila, da otpustimo sve negativno, jer ćemo jedino tako osetiti lepšu stranu života.
E sad, da otpustimo...pustimo...prepustimo se...pa i kad umiremo, čvrsto se držimo za onu jednu jedinu "kap" života:(
I na kraju, je li predrasuda ili nije da na zlo ne treba odgovoriti zlom?
Borba ZLOM protiv ZLA - NE.
ОдговориИзбришиSvako od nas je stvoren kao nosioc DOBROG.
Samo je pitanje koliko smo spremni da se DOBRIM borimo protiv ZLA, i da u toj borbi istrajemo do kraja.
Ukoliko posustanemo, rizikujemno da nas ZLO obuzme, preovlada i da i sami postanemo neko ko čini isto.
Ne postoji univerzalni model ponašanja, ali nas DOBRO u kombinaciji sa istrajnošću,upornošću, praštanjem i dobročinstvom, vodi putem na kome ćemo se mimoići sa zlom.Pa i ako nas zakači, treba stati, ustati,uzdići se, suprotstaviti se, (verbalno i fizički) i izneti svoj stav.
Problem su deca, ali ne ona koja su "žrtve" , već ona koja ZLO čine.
Decu treba učiti da prepoznaju zlo i o tome pričati naglas.
Da, ja sam pogrešno postavila pitanje na kraju. Trebalo je da napišem Da li na zlo treba odgovoriti. Mislim da treba, jer neko možda i ne zna da drugome čini nešto što tog drugog povređuje. Ovo, zlo, na kraju, verovatno je došlo kao omaška, a svaka omaška, pa to opet ima veze sa frojdovskom analizom, ali to je več neko drugo pitanje. U svakom slučaju hvala. Pomoglo mi je da razmislim zašto sam to napisala:)))
ОдговориИзбриши