Verovatno učenici misle kako profesori ne bi trebalo da provode vreme sa njima van škole (nedajbože da "gluvare" na istim mestima:) ili da se "produciraju" na mrežama kao što su Fejsbuk, Instagram, Tviter ili sl.
Oni su dinosaurusi, izumrla vrsta. Od njih se ne očekuje da u vreme onlajn učenja imaju bilo kakve veze sa modernim tehnologijama, ukoliko to nije prikazavanje prezentacija na času, zarad što bržeg i lakšeg učenja, ili prekraćivanja dečijih muka prepričavanjem lektire preko sajtova, ili pisanja sastava na raznorazne teme, koje učenik može "skinuti" na pismenom zadatku, kad ne zna odgovor na zadatu temu.
Ako ih vode u pozorište, muzeje, na izložbe, to je još OK, mada možda pomalo dosadno, ali ako im na času pričaju "strašne" priče ili se u slobodnim trenucima izražavaju žargonom, onda su u najmanju ruku čudaci.
Oni treba da predaju i ispituju ono što su predavali, nikako da ih uče da povezuju znanje i isto primenjuju u životu. Oni su u službi države, kojoj nije cilj da stvori misleće ljude, jer se njima teže manipuliše.
Profesori ne treba da imaju svoj stav o religiji, politici, životu. Njihovo je da sprovode ono što su im naložili (jer, ako to ne urade, no, no, no...).
Profama je mesto u zbornici, gde se priča o inspekciji i evaluaciji, ili o dokumentaciji, koja nije blagovremeno popunjena. Oni treba da su na usluzi đacima i njihovim roditeljima, uvek, ne samo u za to određeno vreme. Oni treba da ispravljaju kontrolne i pismene zadatke (ali nikako ne u autobusu).
Profesori treba da drže učenike na pristojnoj udaljenosti (čemu katedra naspram svih klupa). Treba da se zna gde je kome mesto i ko vodu nosi. I nikako nije mesto profi, među klupama, sa đacima; oni su dva "zaraćena" tabora.
Нема коментара:
Постави коментар