Čudesna žena

Čovek je čudesno biće. U svetu fikcije njemu su data i neka natprirodna svojstva; tako Marko Kraljević u pesmi živi 300 godina dok Supermen i Betmen mogu i da lete. 
Ženi, kao pripadniku nežnijeg dela ljudske vrste nisu data takva svojstva, ali ponekad i ona "ume" da zablista. 
U akcionom naučnofantastičnom filmu Čudesna žena, snimljenom po stripu, ona je jedna od junakinja iz roda Amazonki, koja spasava svet od raznoraznih pošasti.

Aktuelni film, koji se trenutno prikazuje u našim bioskopima, i koji sam odgledala (ali me nije preterano oduševio), ponukao me je da razmišljam o ženi i o njenoj ulozi kroz mitove, knjige i istoriju. 
U grčkoj mitologiji (koja je posužila kao uzor ostalima), ona je žena ratnica (Atena), ona je boginja lova (Artemida), ona je mudra i pravedna Atena, ona je zaštitnica braka (Hera) itd. Zbog njene lepote se vodi rat (najpoznatija je Helena zbog koje je izbio Trojanski rat). 
Ali ona u ratu i učestvuje, čak ga i predvodi (kao Jovanka Orleanka koju su Englezi, protiv kojih je vodila francuske trupe u Stogodišnejm ratu, spalili na lomači). 
Mnogo godina kasnije, u vreme Prvog srpskog ustanka, uz rame velikog Veljka Petrovića, koji je bio spreman i da pogine, ali ne i da preda Krajinu, stoji rastom malena, ali srcem i podvigom velika Čučuk Stana.

U našem narodu je odomaćena izreka da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, ali žene poput Kleopatre ili Indire Gandi, carice Teodore ili kraljice Viktorije, nisu bile samo vrat svojim muževima, ljubavnicima i prijateljima, već i sama glava koja ume da misli, donosi i sprovodi odluke. 
Madam de Pompadur, iako nije bila plave krvi, dospela je do Versaja i izvršila ogroman uticaj na kralja Luja 14., bila zaštitnica umetnosti, posebno književnosti. 
O njoj je francuski pisac Žil Gonkur napisao knjigu.

Neke od gore pomenutih žena nisu bile ratnice, spremne da ubiju, odbrane i osvoje teritoriju, ali su i te kako znale da povuku prave poteze. 
U filmu Čudesna žena, Dajana, pre nego što je postala borac u savremenom svetu, bila je princeza Amazonki, odrasla u prilično zaštićenom ženskom svetu. Kada upozna spoljni svet (pod uticajem priče američkog vojnika o velikom ratu), ona u borbi protiv muškaraca otkriva svoje moći. 

Nekada je heroina moje generacije bila Modesti Blejz iz  istoimenog stripa, hrabra, lepa i autentična devojka, koja zajedno sa svojim prijateljem Vilom, upada u niz avantura (što samo svedoči o ženi kojoj nije samo dodeljena uloga da rađa i stvara, da bude oslonac i pratilac, već i da vojuje neke svoje i tuđe bitke); za današnje devojčice možda je to Dajana iz Čudesne žene, kao još jedn od junakinja koja se iz stripa preselila na veliko platno.

I zato nemojte reći da žena ne može biti ratnica, šampion, genije, niti heroj u ovom, pre svega, muškom svetu.