Halo, Beograd

Moja komšinica ne voli Amerikance. Kaže, bombardovali su nas više puta. Zbog toga ne gleda ni američke filmove ni serije.

Pri tom mislim da je zaboravila kako smo se igrali kauboja i Indijanaca i kako smo redom hteli da baš mi budemo kauboji. I kako smo, evo i sada, budno pratili vesti vezane za izbore za aktuelnog predsednika.

Ne voli ni kada na Fejsu šerujemo statuse na engleskom. Zar nije lepše to na srpskom, kaže.
Ne voli ni Mek i njeni unučići tamo ne idu, ako ih ja ne povedem, što mi obavezno zameri. Kaže, zar moraš uvek posle posete muzeju da vodiš đake na pomfit i čizburgere kao da je Mekdonalds neko kultno mesto.

Nervira se što se ovde sve što je američko brže primi nego bilo gde.
Zaboravila je da je svojevremeno i sama išla u Trst da nabavi original Leviske.

Ali ništa joj nije gore nego kada naša deca idu u beli svet. Kaže, odliv mozgova. Šta će tamo naša Andrea sa svojm lepotom, pameću i energijom? 

Ne znam šta da joj odgovorim. Zovem je da gledamo neki evropski umetnički film i popijemo kafu. Nadam se da me neće kritikovati što se spremam na put u sunčanu i trusnu Kaliforniju. 

Obećavam joj da ću tamo i dalje prati zube Kaladontom (u bivšoj Jugi svaka pasta za zube se zvala tako, bez obzira da li je bilo reč o istoimenoj pasti koja je proizvodila Saponia Osijek ili neka druga firma) i da se neću kupati u okeanu, jer je, za razliku od nekad našeg Jadranskog mora, jednoličan. 

Neću našeg šarana zameniti jastozima i krabama, pogotovo ne kitovim mesom. Umesto Leonarda Koena i Alena Ginzberga, recitovaću im Jovana Dučića i Milana Rakića. (Možda je Šantićevo Ostajte ovdje, sunce tuđega neba, neće vas grijat kao što nas ovo grije, previše za njih). 

Naučiću ih najlepše reči srpskog jezika. Pričaću im o srpskoj porodici i o rodbinskim vezama. Neka moj zet Amerikanac nauči ko je to sestričina, a ko bratanac i da nisu svi van najuže porodice, tek rođaci. 
Pokušaću da mu dočaram zemlju u kojoj živim. Možda poželi da svrati. 
Kupiću im Pisma iz Srbije Bojana Ljubenovića ili Kaporov roman Halo, Beograd. 
Neka Dastin na vreme počne da čezne za gradom odakle je Andrea.