Šta je popularno, a šta nije - ove sezone

Da je pušenje veoma štetno po zdravlje znamo svi, ali zar ne mislite da su pušači sad prilično satanizovani? Prognani su odasvud, pa čak i iz svojih vlastitih domova (ukoliko ne žive sami). Proterani  su na terase i u budžake. 

Dok ranije niste mogli da odgledate neki film, a da se u njemu glavni junaci ne "puše" u oblaku dima, u filmovima današnjice, ako neko i puši, to su mahom negativni likovi. 

Danas je pušenje ostavljeno siromašnima i onima koji su intelektualno "nejaki", a koliko juče niste mogli zamisliti nekog pisca bez smotanog duvana među prstima. 

Kiš, iako je umro od posledica pušenja, jednom prilikom je rekao da je to jedina stvar koja se isplati, šta god je pod tim mislio. U Savetima mladom piscu je, pored ostalog, napisao da je pisac poput mašine, a da mašina mora da se puši. 
Čak je i fini, uglađeni Andrić izjavio da dim omogućava čoveku da pusti suzu bez plača.

Da se razumemo, ne zagovaram ja pušenje, niti bilo koju vrstu zavisnosti, samo mislim da se ljudima ne ostavlja sloboda izbora, da smo raznim propagandama saterani u ćoškove. 

Danas je popularno biti zdrav, veoma zdrav, što znači džogirati svako jutro, ići u teretanu bar pet puta nedeljno, raditi na svojoj muskulaturi, ako ništa drugo, a ono makar brzom šetnjom ili plivanjem (o popularnosti biciklizma neću ni da govorim).

Jeste li skoro pogledali neki američki film u kome ljudi (u sportskoj opremi i sa obaveznom flašicom u rukama) ne špartaju Central parkom? Nije li sve to pomalo zamorno? Hoće li današnji čovek prestati da boluje kada popapa sve svoje kašice od ovog ili onog zdravog zrnevlja, izdegustira sve moguće i nemoguće sokiće od ceđenog voća i počne redovno da vežba?

(Ne kažem da je cigareta u ustima dok seckam luk, privlačna, ali ne daje li ipak malo slobode da uradim šta hoću?)

Što ne uvedu zabranu korišćenja mobilnih telefona na javnim mestima? Zar i oni nisu pogubni za zdravlje? Ne izazivaju li oni zavisnost i poremećaj u ljudskoj komunikaciji "oči u oči"? Hoću li prestati da budem društveno marginizovana ako nabavim najnoviji model ajfona ili se pretplatim na trenutno aktuelna mesta za izlaske?

Zar baš svi moramo da uskočimo u sveopšte trendove? 
Npr. da postanemo hipsteri (nekad su to bili mahom belci koji su slušali džez, dok se danas ovaj termin odnosi na ljude koji su u trendu, ali svojim ponašanjem, načinom oblačenja i sl. žele da pokažu kako se razlikuju od uniformisane mase - nešto kao spontani nemar, nonšalantnost, a sve u cilju da se pokaže različitost) i odlazimo na ekskluzivna i skupa mesta? 

Neko veče su me sin i ćerka poveli u jedan takav izlazak i objasnili mi kako je to sada kul. Ono što sam videla izgledalo mi je potpuno isto kao i na bilo kom drugom mestu u gradu, samo što su ovde mahom mladi ljudi bili obučeni u bohemija ili  retro stilu. Iako su na prvi pogled izgledali opušteno i ležerno, podjednako su prštali selfiji na sve strane i drugarica je slikala drugaricu u najrazličitijim pozama (doduše zavaljene u tabureima na podu, a ne u stolicama kao u nekom drugom restoranu u kojima nije tako "ležeća" i "opuštena" atmosfera)... Podjednako pućenje, podjednako foliranje, podjednako isti ukus u ustima. 

Slobodan i moćan čovek je onaj koji ne robuje ničemu, pa ni novim trendovima koji mu se propagiraju.

Odoh da zapalim cigaretu u inat zdravlju:(