Da li se ljudi menjaju

Ljudi se ne menjaju ili su te promene neznatne.
Pod starost postaju džangrizaviji, emotivnili ili ogorčeniji, u zavisnosti kakve su osobine "negovali" u mladosti.

Iluzija je da nekog možeš da promeniš. To posebno važi za zaljubljene žene, koje, kao po pravilu, misle da će u vezi ili braku, smekšati svoje muškarce ili ih odvići od pića, kocke, flertovanja sa drugim ženama, ili tome slično.

Neće se promeniti ni kada sami pomisle da hoće ili mogu, jer čovek ne menja lako udobne cipele niti stare navike.

Čoveka menjaju (ako ga menjaju) okolnosti i iskustva, i to samo ako hoće da uči.

Ukoliko se milje koji nas okružuje izmeni, postoje mogućnosti da se promenimo, ali pazite, kažem mogućnosti, a ne i da će zaista doći do  konkretne promene. Npr.izgubite posao: možete da sedite kod kuće i jadikujete, a možete i da krenete da tražite posao. Ne ide vam određeni fakultet, možete da provedete godine na njemu, pa čak i da ga završite, ali da posle nikako ne želite time da se bavite, a možete i da ga promenite nekim drugim, trećim, petim. Tada menjate okolnosti, ali i svoj stav. 

Ne sviđa vam se nešto kod druge osobe, možete da to prihvatite, možete čak i da uživate u razlikama, ali ako vam to toliko smeta i to kažete toj osobi, ona će možda i pokušati da se promeni ako joj je stalo do vas, ali to najverovatnije neće dugo trajati. 

Do promene može doći samo ako se osoba podvrgne strogoj samodisciplini ili ako se okolnosti izmene. Opet, nećete je promeniti vi, to je iluzija, samoobmana kojoj osobe najćešće pristupaju u vezi.

S druge strane, ako se ljudi u biti ne menjaju, zašto stalno čitamo i učimo da je sve promena?
Ne znam.
Možda je to samo jedna od zen-misli prepuna kontradiktornosti:)