Mozak nikada nije ljubomoran na drugi mozak.
Pravi, pametni mozak raduje se kada drugi mozak nešto dobro smisli, kao da je on sam smislio. Uopšte mu nije važno da baš on nešto zamisli, važnije mu je da to nešto bude smišljeno.
Olja, februar 2000.
Ponovo sam na izložbi Olje Ivanjcicki, ovog puta sam sa decom uz stručno vođenje. Sada sam ushićena (gotovo jednako kao prvi put u Dalijevom muzeju), simboli protumačeni, neki pojmovi iz prošlosti prizvani u sećanje.
Deca su divna: postavljaju pitanja, daju odgovore, do kojih mi odrasli ne bismo došli ni posle mnogobrojnih sati promišljanja, žele sve da vide, dotaknu...znatiželjna su, njihova energija je podsticajna...
Draga Olja, bila bi srećna kako opisuju i tumače tvoje simbole: kosmos, putovanje kroz istoriju i umetnost, piramide, likove koje si oslikala, situacije i atmosferu.
Neko od učenika priča o nadaleko čuvenom Solomonu, čiji si lik utkala u sliku, o njegovoj mudrosti kada je trebalo da presudi u sporu dve žene oko deteta.
Prolazimo pored modela muškog i ženskog Tesle - oni se prisećaju šta smo sve nedavno videli u Teslinom muzeju ili šta su naučili o njemu na časovima fizike.
Prepoznaju Leonardov uticaj, te im sintagma Leonardova kći, kako si samu sebe prozvala, biva bliska. Vide tvoj lik u Srpskoj Monalizi. Za Lazu Kostića iz tvoje biblioteke kažu da je Laza Lazarević, ali ko mari.
Prepoznaju tvoj osećaj za novo doba.
.
Znam, a posle toga i sami kažu, da bi većinu časova zamenili za posete muzejima. Ja sam ispunjena srećom. Znam da si i ti, negde tamo, izvan vremena i prostora, zajedno sa Teslom, Leonardom, Mikelanđelom.
Volimo te.
Нема коментара:
Постави коментар